ДОВОЉНИ СМО САМИ СЕБИ – ИЛИ КАД ИДИОТ НЕ ИСТРЕСЕ ХОРМОНЕ…

Један сасвим обичан радни дан сељака и оних који су искомплексирани што су рођени на селу и још увек живе, па и раде понекад сеоске, да не кажем сељачке послове. Десет већ посејаних врста кромпира је чекало да се поред њега посеје још која врста.  Зато смо ја и жена орно кренули тог четвртка тринаестог поподне у њиву да завршимо и тај и још један посао који нас је чекао. И завршили смо некако посао са кромпиром. Још седам врста кромпира се нашло поред оних десет. Надамо се да ће бити довољно не само за нас већ и за ширу фамилију која не воли село и сеоске послове. Али воле сеоске производе. Толико о нашем лицемерју. Може да се иде у теретану и плаћају сати проведени тамо уместо да се дође на село и помогне у пословима на селу и да се смрша радећи нешто корисно. Али такви смо ми. Не ми као група појединаца, већ плашим се – као нација. Чини ми се да је та бољка захватила цео наш национ. И таман смо жена и ја завршили тај посао уз свесрдну (от)помоћ наше деце која су нас пратила на сваком кораку кад смо кренули и на други посао који нас је чекао у шљивику где је свеже покошена трава требала да се пограби. Деца су ту већ покушала нешто да пограбе, али им није успело, осим да добију сладолед за труд. Онда смо кренули ми, а деца су била са нама у том стрменитом шљивику. Није прошло много, кад се чуло прштање камена кроз лишће и ударање истог о стабло шљиве, и то прилично јако. Погледам, видим силуету неког младића у плавој тренерци на беле пруге у кратким панталонама, сакрива се и мења положај. Након тога, опет каменице лете. Право кроз жбуње које дели два имања па се питам, хоће ли каменица погодити мене, моју жену или моју малолетну децу која су ту са нама, и који ђаво тера овог идиота да се тако игра са нама? Чему таква игра? Упозоравам га да се окане такве игре, да га видим и да прекине али то не помаже. Што му више говориш, то је све гори. Каменице само лете. На крају ми је пукао филм па сам у једном моменту потрчао за њим и са све грабуља у рукама полетео кроз комшијино имање стазом којом се он кретао да бих на крају нашао тог типа на магистрали код трговине. Његов улазак у трговину за мене је био незгодан због камера, али и пре него што је ушао хтео сам да то рашчистимо, да видимо зашто се гађа камењем. Једна очинска буквица какву очигледно никада није имао (батина је из раја изашла) сигурно би му била добродошла. Кренуо сам да ухватим руком непознатог дугајлију али кренуо је да бежи, од свега само се гајка тренерке извукла а он почео повлачити. Имао је разлога за страх. Ко зна како сам изгледао кад је се и радница која је на моменат била напољу уплашила. Био ми је доста свега. Да је изашао напоље, завршили би то по кратком поступку, а онда бих питао чији је. Вадио се да није он, као „Па запто бих ја вас гађао камењем…“ Касније, силазим натраг где је већ мало већи број људи у односу на малопре, и интересују се за дешавања. ОН, као не зна шта се дешава. Још и прича како не зна о чему је реч, како неко прича да се неко гађа камењем. Видим комшију, у неку руку олакшање. Знао сам га као разумног човека. Међутим, одједном је се почео понашати другачије. Гласно и бахато. Као да на галаму покушава нешто. Испаде да је дугајлија његов старији син, који успут буди речено поче да пребацује кривицу на млађег сина, како је то „вероватно он урадио“.  Сагласише се да и то провере али – послали су једног од дугајлијиног пајташа да позове малог, који је иначе генерација са мојим старијим сином. Погађате: Пајташ му је већ унапред објаснио шта треба да каже, тј. да преузме кривицу на себе. И заиста, мали је рекао да је гађао мог старијег сина да га заплаши. Као, да му врати нешто за неки рачун из школе. Тада, још увек у ватри нисам могао да се сетим да га питам што га није гађао док је био горе сам са братом? Пре него што смо дошли ми старији?Или је то ипак можда сувишно питање пошто је очигледно да млађи син није никога гађао. На крају је дугајлија успео да убеди и мене и комшију, још ме и комшија узалуд задржа у разговору као да сам ја кривац. Треба ли нам ико са стране да би се међусобно побили? Не треба нам нико, сами ћемо се побити. Довољни смо мајстори за све. Ево зашто треба отићи што даље од ове вукојебине где те сваки дркаџија пун хормона малтретира и истреса своје комплексе на теби. Хоћеш у град? Па иди у град, носи се, нека ти да отац паре да закупиш стан и иди, не враћај се више никад, али камење да повадиш из  мог шљивика пре него што кренеш на пут! Тек онда си слободан да кренеш било куда! Дотад знај, јебаћу ти матер енглезовску!

Advertisements

(ОДАКЛЕ?) „СИРОМАСИ“ ДОНИРАЈУ?! Банке у Гроцкој преплављене онима који уплаћују по више хиљада динара на рачун СНС-а

Source: (ОДАКЛЕ?) „СИРОМАСИ“ ДОНИРАЈУ?! Банке у Гроцкој преплављене онима који уплаћују по више хиљада динара на рачун СНС-а

POPLAVE KAO SVAKODNEVNICA

Ne prođe mnogo, a da se neka reka usled padavina ne izlije u neko naselje i poplavi kuće, oranice, da klizišta prorade. U zadnje vreme to je dosta učestalo. Za Obrenovac nije to bila tek neka poplava usled obilnih kiša već planirana poplava celog jednog grada i teritorije. Žrtvovanje ljudi i grada zarad nešto novca i političkih poena. Ove godine nam se dešavaju poplave usled nedostatka nasipa koji su trebali biti izgrađeni novcem dobijenim kada je EU donirala 162 miliona evra za sanaciju posledica poplava nakon poplava u Obrenovcu. No, izgleda da je mlađani Marko Blagojević imao druge namere sa tim novcem. Kako ono reče Blagojević? PARA NEMA!!! Da, kada treba izgraditi dovoljno visoke nasipe za odbranu od poplava, onda para nema. I u okviru kog predmeta na pravnom fakultetu je M.Blagojević učio koliko treba da bude visok odbrambeni nasip pa da određuje visinu nasipa pa da sada kada su nasipi bili nedovoljno visoki kaže kako nije bilo potrebe da se prave veći nasipi? Očigledno je da je bilo potrebe za većim nasipima, ali – izgleda i da Marko nije hteo da troši pare na nasipe. Marko, na šta si potrošio pare? Bivši premijer, koji i sada voli da ga nazivaju premijerom kaže da smo mi sami krivi za poplave. Kaže, pravili smo kuće tamo gde ne treba. Stvarno? Što nije bilo poplava ranije, u proteklim decenijama? Nešto mi se ove poplave poklapaju baš sa tvojom vlašću. Ni za vreme Slobe nije bilo ovako, pokoj mu duši. I da se desilo nešto ovako za vreme Slobe, za njegova doba imali smo armiju koja bi intervenisala i sanirala posledice i sprečila da se nešto ozbiljnije desi. Svakako, ukoliko bi neko i bio oštećen poplavama, bio bi brzo obeštećen. Ali to su neka druga vremena. Da se ne sećamo sada njih. Nego, jesmo li mi zaista krivi za ovo što nam se dešava? Ima li malo krivice i u nama samima? Pa da budemo potpuno iskreni, ima. Nekada, obe Morave su bile plovne, korita su bila uža i dublja. I reke su nisu izlivale. Ne samo Morave, već generalno sve reke u Srbiji. Jer su obale reka bile pošumljene. Nije bilo obale koja nije bila načičkana drvećem čije korenje je čvrsto držalo zemlju da ne dođe do erozije. Naše starine su znale za to i pazile da se ne seče šuma kraj reke. Onda je posle drugog svetskog rata došla neka nova pamet, pamet koja je SFRJ napravila takav plan da se prilikom pošumljavanja u Srbiji pošumljava isključivo BOR  koji inače nema nikakav koren, ako pogledate brda pošumljena borom, videćete da je zemlja ispod bora isprana i ogoljena. Bor ne zadržava zamlju. Dok obično listopado drvo poput bukve zadržava. Gledajući primer sela odakle su moji, pa kada pogledam sa jedne strane reke zelenilo bukove šume i ispod nje bogatu floru, vidim da ima istine u tome što sam čuo o boru, jer sa druge strane reke, isto zemljište, i pokušaj pošumljavanja sa borom, jedva poneki da se održao, i samo golet. Sva zemlja je isprana kišom, nigde zemlje, nigde flore, ostao je samo kamen da se presijava na suncu. Pitam se šta bi bilo da je se pošumljavalo sa hrastom ili nekom drugom sadnicom? Da li bi i tada bila golet? Da li bi kiše isprale zemlju ispod tih sadnica? Jedino u Srbiji je sađen bor, u svim drugim republikama bivše nam države sađene su druge biljke poput hrasta i drugog tehničkog drveta. Kod njih je bor bio na neki način zabranjen. Ista ta nova pamet nije imala obzira prema drveću na obalama reka koje je dugo godina stajalo netaknuto. Ako je zatrebalo malo građe za koji dinar, seci! To što će seča tih stabala ugroziti rečno korito koje će se zbog toga širiti i možda izliti, nema veze. Naši stari preci su znali gde se nije smelo seći i nisu sekli. Danas, obale reka su gole i bez drveća. ZAŠTO??? Pominju kanale kao rešenje za poplave? Da li će kanali biti rešenje? Hoće li oni sprečiti poplave ili će samo lakše odvesti vodu negde gde još nije došla? Kanale treba i održavati što je još jedan trošak. Da je izgrađen nasip novcem koji je dobijen ne bi danas lupali glavom o zid, ali kako ono reče pravnik koji zna koliko treba biti visok nasip:PARA NEMA. Malo mu bilo 162 miliona evra da napravi nasipe po Srbiji, valjda je morao da finansira njegovu sramnu SNS stranku. Proćerdali su silne milione pa sad ponovo glasajte za njih kad su dozvolili da vas poplave ponovo zadese. Da ne pominjem izgradnju brane ROVNI koja je bila potpuno nepotrebna, ali je njenom izgradnjom potopljena svetinja Gračanica Valjevska koju su podigli Nemanjići. Nemanjići podigli, Vučići i Nikolići potopili uz odobrenje patrijarha kome treba spaliti bradu jer to nije nikakav patrijarh ako može da odobri tako nešto. To je bruka za srpski narod i SPC i treba ga odmah smeniti na vanrednom saboru SPC. Toliko za sada. Molim vas, kad vidite neku golu obalu, setite se da neko drvce zasadite. Ne secite stabla sa obala reka. potopn

 

Umesto uvoda, malo nostalgije…

AZRA – AKO ZNAŠ BILO ŠTO

 

AZRA – MENI SE DUŠO OD TEBE NE RASTAJE

 

Azra-Za.Sva.Vremena.(2012).[MiMLU]

Za početak malo nostalgične muzike na linkovima gore, pre nego što se odlučim hoću li uopšte ostati na wordpressu ili preći na neki drugi host za pisanje onoga što planiram. A planiram dosta toga. Uraditi celi rodoslov nije baš lak posao, pogotovo ako treba uraditi stablo čiji koreni kreću iz sedamnaestog veka. Naravno, blog ne bi bio posvećen samo tome.
U ovom vremenu u kakvom živimo, svakako bi bilo postova posvećenih i akutelnim dešavanjima koje nam svakodnevno zagorčavaju život, kao i nekih priča koje će vas možda razveseliti.

 

Pored youtube linka imate i linkove ka par pesama gore….manje primetne, ali lepe stare nostalgične pesme, odslušajte….